Aleksa Janković

Za dete koje je moje.
Za svu decu kojima nisam roditelj.
Za svako dete koje tek treba da se rodi.
Za tog anđela u tvom stomaku, anđela samo tvog, kog nosiš tik ispod srca.
Za svakog anđela koji je prerano napustio ovaj svet.
Za svaku dečiju tugu, brigu, strah, jecaj, vapaj, suzu.
Za svaki jastuk koji je ugušio dečiji krik, jer nisu smeli ili imali kome da se obrate.
Za svaku dečiju smrt.
Smrt od bolesti društva.
Za svako dete koje ne može samo da kaže.
Za svako dete koje nije dobilo priliku da kaže, jer tuđa ruka se igrala boga i oduzela mu svako pravo. Pravo na život.
Za vas koji okrećete glavu od toga.
Za vas koji prećutkujete nasilje.
Za vas koji se borite za bolje sutra.
Za vas koji to ne činite, već se prepuštate kolotečini.
Za vas koji se nadate, za vas koji ste digli ruke, za vas koji se borite za pravdu, za vas koji činite nepravdu.
Za Aleksu Janković.
Za nas.
Za sve nas.
Da učimo i naučimo da budemo bolji.
Da naučimo decu šta znači biti čovek.
Da budu poznati po sportu i umetnosti.
Da se zakoni po njima ne nazivaju.
Ustanite! Probudite se! Borite se! Podržite Aleksin zakon! Podržimo svi!
Da to bude zadnji zakon nazvan po jednom detetu.
Da deci slavimo rođendane, diplome, uspehe. Ne godišnjice.
Da im sveće i molitve idu za zdravlje, ne za spokoj.
Podrži Aleksin zakon.