Dete sa druge planete

Iz kog si ti sna, želje, molitve, ljubavi? Iz koje daleke galaksije, sa kog oblaka?
Iz kog hodnika mojih misli, moje duše? Kome sam te ukrala u onoj silnoj želji da te imam? Baš tebe.


Ko ti je dao ta dva krupna oka iz kojih zrači tolika ljubav? Ta dva oka koja u dušu gledaju i u samom zlu uspevaju da nađu zrno dobrote.
Ko te je naučio, ko ti je kazao da se pravda i ljubav mogu naći u ovom svetu? Ko? Jer znam da ja nisam, jer znam takav si rođen.
Odakle ti ta energija, ta snaga i volja da menjaš svet na bolje? Odakle jer ja za to nisam znala pre tebe?

Ko te je naučio da zagrliš baš tako da se oseti sigurnost, ljubav, uteha? Ko?

Kome da se zahvalim što te imam? Kome da se izvinim ako sam te ukrala? Koga da pitam čime sam te zaslužila? Jer to nije moja zasluga, ti si baš takav od prvog dana.


I imam samo jednu molitvu, jednu želju, da nikada ne odustaneš od te volje, ideje i ljubavi da menjaš loše u dobro.
Nikada ne odustaj od svojih snova, nikada nemoj prestati da pomeraš planine i skidaš zvezde.
Ne odustaj, nikada! Jer ako odustaneš od toga, odustao si od sebe.

Voli te mama.